NAČELA FILOZOFIJE
Stanja, i suštine koje igraju u ljudima, i u delu postojanja, s tim da je postojanje u ljudima, ili je u osnovi, i u igri, mogu da veruju, i da se razvijaju kao suštine, ili kao načela filozofije, ili filozofija koja zna, i igra. Jer filozofija nosi sebe, i igra sa dimenzijom koja govori, tj. ima svoju frekvenciju, a to je postojanje u ljudima, ili deo njega. I sve je to stvarnost, i sve je to istina, a to znači da govorimo o ljudima, jer ljudi veruju da znaju ko su, i veruju da znaju šta su, a to nije. I sve dok se to događa u ljudima se razvija nestajanje, ili ubijanje, kao posebnost koja nije filozofija igre, i nije filozofija stanja, već stvarnosti, što je celina koja je u ljudima, a ne pripada. Tako se razvija nestajanje, ubijanje, ili nestajanje, i umiranje. I sve je to stradanje, i sve je to nestajanje uma, ili nestajanje istine, ili suštine, a to je deo u ljudima koji obezbeđuje normalno funkcionisanje, ili igre koje razvijaju sebe, i razvijaju ljude, i obezbeđju igre koje život znače. I kad se govori o ljudima, ili o razvoju ljudi, treba razviti suštinu, ili igru, ili stanje osnove, ili stanje igre, i sve je to osnov istine, i sve je to osnov stanja, a to je igra koja zna, i veruje. I dogodi se igra uma, i dogodi se igra istine, pa kažemo da je to uvod u igru, ili u igru stanja. To je stanje stvarnosti, ili filozofija igre, ili filozofija suštine, i sve je to načelo igre, ili načelo logike, ili načelo suština, a sve to je posebnost koja igra, i koja razvija ljude. Sve je ovo igra uma, koji igra za sebe, i za nas, a mi igramo, i razvijamo sebe, i razvijamo stvarnost, i dogodi se um u osnovi, ili u celini, i sve je to igra.