ZVANIČNO KAO STVARNOST
U igri sa istinama u osnovi u ljudima se razvija „zvanično“, što je celina igre, ili celina posebnosti i igra koja u ljudima razvija posebnost koja igra. A ta posebnost je stanje, ili igra, ili posebnost koja se razvija kao postojanje, ili kao posebnost, koja u ljudima registruje događaje, ili ono što ljudi rade ili veruju, ili se opredeljuju za igru koju drugi veruje, ili misli, ili deluje, jer je to optrećenje za ljude i za one koji veruju u programe ili osnove igre, ili osnove stvarnosti. A to su programi stranaka, ili političara, ili rukovodilaca, i ljudi koji sebe smatraju važnim, i značajnim. Tako nastaje sukob u ljudima, i u osnovi igre, ili u osnovi suštine, što ljude dovodi do haosa, ili do smrti, jer veruju da znaju. A kad ljudi veruju da znaju, nastaje stanje sukoba u osnovi, ili u igri, ili u osnovi stanja. A to je sklad igre, ili sklad igre sa imenom. I uvek je to sklad, ili igra sklada, a to je ravnoteža u ljudima, i onom što jesu. I kad se dogodi da „zvanično“ igra, nastaje nesklad stanja, i nesklad igre, što je celina koja govori, ili celina sa frekvencijom, i nastaje stanje nesklada, i stanje sukoba, što je stvarnost, i stanje od koji ljudi postanu bolesni, ili se razboljevaju, a da ne shvataju da su to uradili sebi, a ne neko drugi. Ti ljudi veruju kako su neprikosnoveni u svojim stavovima, i u stavu da je ono što misle, ili rade delo onih ljudi u koje veruje, ili veruju u programe. I sve je to sklad nesklada sa igrom, ili sa opredeljenjem koje se razvija. Tako se razvija sklad igre, ili sklad istine, ili sklad stvarnosti, i sve je to igra, ili stanje, ili posebnost, i to ona koja se dogodi. A dogodi se nesklad igre, i nesklad stanja, i nesklad stvarnosti, i sve je to nesklad igre, ili nesklad stvarnosti, što je celina koja ubija. I tako ljudi završe svoj životni vek, ubeđeni kako su igrali ono što treba, a u stvarnosti, oni su presudili sebi, verujući u one programe, ili ljude, ili politiku koja ih ubija, ili razvija u nestajanje, ili stradanje, što se završava smrću.